БИГЛ
Бигл
- Ова енглеска пасмина је веома стара. У 3. веку, шкотски песник Осијан спомиње
је у једној од својих песама.У Великој Британији је веома цењена од 15. века,
посебно за време владавине Елизабете И. У 17. веку енглески дворски ловци
вршили су укрштање биглова са зечарима за лов на коњима. Увезен у Француску тек
у другој половини 19. века, бигл је постао најтраженији пас за лов на ситну
дивљач. Такође је веома популаран у Сједињеним Државама, где се највише користи
за лов на ракуне и лисице. Бигл је изузетно брз пас, чврстог темперамента.
Веома је добар гонич зечева и ловац на срндаће, дивље свиње и лисице. Мелодично
лајање чопора биглова звучи као хор, па су их Енглези назвали "Певајући
биглови" (Сингинг Беаглес). Ови ловци осетљивог њуха такође могу бити
симпатични пси за друштво.Бигл, минијатурни лисичар снажне и здепасте грађе, је
хармоничан, уравнотежен и живахан пас који оставља утисак снаге и енергије.
Глава му је крупна, али не и груба. Има широку и заобљену лобању са израженим
стопом. Носник му је прав. Очи су крупне, тамно смеђе, често оивичене црним.
Имају жив и нежан поглед. Уши су широке и равне, доста дуге, благо избачене
напред.Врат му је снажан, а груди широке и дубоке, доста спуштене, са широким
грудним кошем. Предње ноге су чврсте и стабилне. Леђа су равна, а слабине
истакнуте. Бедра су веома мишићава. Реп је средње дуг, постављен високо и
снажан у основи. Носи га весело, сабљасто савијен.Длака је равна, веома густа,
ни сувише кратка, ни сувише танка. Покровна длака је двобојна (бела и риђа) или
тробојна (црна, бела и црвена). Њушка је бела. Могу се срести и примерци са
сиво-плавичастим плаштом са црним мрљама.
Нема коментара:
Постави коментар